1Хем палем почминѓа те поучинел узо море. Хем кхедингепес околу Лесте бут народо, аѓар со кхуѓа ко броди хем бешела сине ко море, а цело народо сине ки пхув, узо море.
2Хем сикавелален сине бут параболенцар; хем ваќерѓа ленге ки Пли поука: 3„Шунен! Еќе, иклило сејачи те сејнел. 4Хем кога сејнела сине, јек зрно пело узо друмо, хем але о чирикља хем халеле.
5Јавер пело ки барали пхув, коте на сине бут пхув; хем барило сигате, соске на сине хор и пхув. 6А кога о кхам изгрејнѓа, овенинѓа, хем соске на сине корено шукило.
7Хем јавер пело ко каре, хем о каре бариле хем загушингеле, па на анѓа плоди.
8А јавер пело ки шукар пхув хем анѓа плоди, кој напредујнела сине хем бајрола сине, хем принесинѓа: јек тријанда, хем о јавер шовардеш, а јавер шел.“
9Хем ваќерѓа: „Кас иси кана те шунел, нека шунел!“
10А кога ачхило Коркори, пучлеле баши и парабола окола, кој сине околу Лесте е Дешудује Џененцар.
11Хем ваќерѓа ленге: „Туменге тани денди и тајна е Девлескере Царствоскири, а околенге кој тане авријал, са овела ко параболе, 12баши
‘дикхиндор те дикхен хем те на дикхен; хем шуниндор те шунен, а те на хајљовен, за да ма те покајненпес хем те на овел ленге опростимо.’“
13Хем ваќерѓа ленге: „На хајљовена ли акаја приказна? А сар ка хајљовен са о параболе!
14О сејачи сејнела о слово. 15Одола, узо друмо, коте со сејнелапес о слово, тале одола касте кој кога ка шунен – одма авела о сатана хем лелале лендар хем легарелале о слово, посејмо ки оленде.
16Исто, о сејме упри барали пхув тале одола, кој – штом шунена о слово - приминенале радостеја, 17ама наелен ки песте корено, него привремена тане, хем кога ка авел невоља или гониба баши о слово, одма соблазниненапес.
18А о јавера, сој тане сејме ко каре, одолај тане окола, кој шунге о слово, 19ама о светска гриже, хем о ховајба е барвалипаскоро, хем о желбе баши јавера буќа, кога ка кхувен загушиненале е слово, хем ачхола бизо плоди.
20А о сејме ки шукар пхув тале одола, кој шунена о слово, приминенале хем анена плоди: јек тријанда, хем јек шовардеш, хем јек шел.“
21Продолжинѓа о Исус ваќерѓа ленге: „Зарем и момоли тхарелапе за да те учхарелпе капакоја, или пак те чхивелпес тело кревети? Зарем на тхарелапе за да те чхивелпес ко светилнико? 22Соске ништо нае тано гаравдо, со нае те овел откримо; или сој тано тајно ќердо, а те на иклол ко видело.
23Кас иси кана те шунел, нека шунел!“
24Хем ваќерѓа ленге: „Пазинен со шунена! Саве мераја меринена, асавкаја ка меринелпес туменге, хем ка предодајнелпес туменге, кој шунена. 25Соске кас иси, ка делпес леске; а кас нае, ка лелпес лестар хем одова со исиле.“
26Хем ваќерела сине: „Аѓар, е Девлескоро Царство тано сар кога мануш ка фрдел семе ки пхув; 27хем совела хем уштела раќате хем о диве, а о семе никнонела хем бајрола, а коркори на џанела сар. 28И пхув коркори пестар анела плоди, најангледер стебло, после класи – пало одова класи пхердо зрнонцар. 29А кога о плоди ресљола, одма бичхавела српа, соске ули жетва.“
30Хем ваќерела сине: „Солеја те спорединав е Девлескоро Царство? Саве параболаја те преставинале? 31Одовај тано сар синапово зрно, со кога сејнелапес ки пхув, тано потикно таро са о семиа ки пхув; 32ама кога тано посејмо, бајрола хем овела побаро таро са о зеленчуќа хем мукела баре гранке, аѓар со о небесна чирикља шај те ќерен јуве тели олескири сенка.“
33Буте асавке параболенцар ваќерела сине о слово ленге, кобор со шај те шунен. 34А бизо параболе ништо на ваќерела сине ленге, ама насамо објаснинела сине ленге са Пле учениконге.
35Хем раќакоро ко исто диве ваќерѓа ленге: „Те накха тари јавер страна.“ 36Хем кога мукле е народон леле е Исусе пеја, сар со сине ко броди; хем јавера бродиа сине Олеја.
37Хем уштили силно бура, а о брајна префрлиненапес сине ко броди, аѓар со о броди веќе пхерѓола сине. 38А Ов узо кормило совела сине ко јастуко. Хем ваздингеле хем ваќерге Леске: „Учителе, зар нае туке грижа, со амен мераја?“
39Хем уштило, заканинѓапес е бавлалаке хем ваќерѓа е мореске: „Чхинав! Ќутин!“ Хем и бавлал чхинаѓа хем ули бари тишина.
40Хем ваќерѓа ленге: „Соске дарана добором? Сар нае тумен вера?“
41Хем астарѓален бари дар, хем ваќерена сине јек јавереске: „Кој тано Акава, со хем и бавлал хем о море покориненапес Леске?“