Чхаве хем наследниќа

¹Ваќерава туменге палем, џи коте тано о наследнико малолетно, ништоја на разликујнелапес таро робо, иако тано господари ко са. ²Него тано тело старатејља хем управитејља џи ко роко определимо таро дат.

³Аѓар хем аменда, џи коте сијем сине малолетна, сијем сине заробиме тело о првобитна учења е светоскере; ⁴а кога ало о време, о Девел бичхаѓа Пле Чхаве, бијамо тари џувли, бијамо тело Закони, ⁵за да те кинел околен, кола со сине тело Закони, за да те примина о посинување. ⁶А пошто сијен чхаве, о Девел бичхаѓале ко тумаре срциа: о Духо Пле Чхавескоро, Кој викинела, „Абба, мо дат!“ ⁷Одолеске повеќе на сијан робо, него чхаво; а ако сијан чхаво, тогаш сијан наследнико ко Девел преку о Христос.

О Павле дарала баши о Галатјајна

⁸Ама тумен поангле, на пенџарена сине е Девле, служинена сине робско е девленге, кола ки природа нае одова. ⁹А акана, кога пенџарена е Девле, или панда пошукар: откога о Девел пенџарѓа тумен – сар шај палем те иранен тумен ко слаба хем бедна световна буќа, каске со мангена палем одново те служинен робско? ¹⁰Пазинена ко диве, хем масеќа, времиа, хем берша. ¹¹Дарава баши туменге, те на трудинѓум ман ко чучо баши туменге. ¹²Молинава тумен пхрајљален, овен сар со сијум ме, соске хем меда сијум сар туменде! Тумен ништоја на наврединген ман.

¹³А џанена дека прво пути ки телесно слабост, проповединѓум туменге о Евангелие; ¹⁴хем о искушение, кова сине баши туменге, ко мло тело, на отфрлингенле, ниту гадонген тумен олестар, него приминген ман сар Девлескоро ангели, сар о Христос Исус. ¹⁵Акана, кај тано окова тумаро блаженство? Соске сведочинава туменге, дека кога би шај сине, би икавена тумаре јајкха хем би дена ман сине олен манге. ¹⁶Дали уљум непријатели баши одова, со ваќерава туменге о чачипа?

¹⁷Ола на прастана ко шукар баши туменге, него мангена те одвојнен тумен, за да те прастан баши оленге. ¹⁸Машкар одова, шукари секогаш те прастан ко шукар, а на само кога сијум ме уза туменде.

¹⁹Ме чхавален, кова палем сијум ко бијанибаскере муќе џи коте о Христос бајрола ки туменде, ²⁰би мангава те овав акана уза туменде, хем те менинав мо гласо, соске сијум ко сомнение баши туменге.

И Робинка хем и Слободно

²¹Ваќерен манге, тумен, кој мангена те овен тело ко Закони: на шунена ли о Закони? ²²Соске тано пишимо дека о Авраам синеле дуј чхаве: јек тари робинка, а о јавер тари слободно. ²³Ама окова, тари робинка, бијамо тано ко тело, а окова тари слободно преку о ветување.

²⁴Акавај тано ваќердо сликовито: одола џувља тале о дуј заветиа; јек тари гора Синај, кој бијанела баши ропство; адавај тано и Агара, ²⁵соске и Агара тани и Синајско Гора ки Арабија, хем одговоринела ко авдисутно Ерусалим, кој робинела пе чхавенцар. ²⁶Ама о небесно Ерусалим тано слободно, ов тано амари дај, ²⁷соске тано пишимо:

²⁸Хем тумен сијен, пхрајљален, чхаве таро ветување сар о Исак. ²⁹Хем сар со некогаш окова, кој бијасалило ко тело, гонинела сине околе, кој бијасалило пало духо, аѓар тано хем акана.

³⁰А со ваќерела о Свето Писмо? ‘Палде е робинка хем лакере чхаве, соске о чхаво е робинкакоро нае те наслединел е чхавеја тари слободно!’ ³¹Одолеске, пхрајљален, амен на сијем чхаве е робинкакере, него е слободнакере.