1Ко одола диве ало о Јован Крстител хем проповединела сине ки пустина Јудејско, ваќерибаја:
2„Покајнен тумен, соске ало паше о царство небесно!“
3Соске ови тано окова, баши каске о пророко Исаија ваќерѓа:
‘O гласо околескоро,
кој викинела ки пустина:
„Спреминен о друмо е Господарескоро,
ќерен права Олескере друмиа!“’
4А коркори е Јоване синеле шеја таро е камилакере бала хем кожно појас околу ки половина; а о скакулциа хем о диво авгин сине олеске храна. 5Тогаш икљона сине ки лесте: о Ерусалим, цело Јудеја хем цело Јорданско околина, 6хем ов крстинелален сине ки река Јордан, а ола исповединена сине пумаре гревиа.
7Штом дикхља бут фарисеа хем садукеа дека авена те крстинелен, ваќерѓа оленге: „Милети сапескоро, кој ваќерѓа туменге те нашен тари холи со авела? 8Одолеске, ќерен плодиа достојна баши покајание, 9хем ма мислинен те ваќерен ки туменде: ‘О Авраам тано амаро дат,’ соске ваќерава туменге, о Девел шај таро акала бара те ваздел чхаве е Авраамеске. 10О товер веќе пашљола ко корено е каштенге; одолеске секова каш, со на дела шукар плоди, чхинелапес хем фрделапес ки јаг.
11Ме крстинава тумен ко пани баши покајание; ама Окова Кој авела пали манде тано посилно мандар, Каскере ме на сијум достојно о сандале те ингаравлен. Ов ка крстинел тумен ко Свети Дух хем јаг. 12И лопата тани ко Олескоро вас, хем ка очистинел Пло гумно хем ка кхеделе Пло гив ко амбар; а и плева ка тхарела јагаја со на ачхола.“
13Тогаш о Исус ало тари Галилеја џи ко Јордан ко Јован, за да те крстинелпес олестар. 14А о Јован иранелале сине, ваќерибаја: „Ман иси ман потреба те крстинав ман Тутар, а Ту авеја ки манде?“
15А о Исус одговоринѓа леске: „Мукле акана одова, соске аѓар бешела аменге те пхера цело правда.“ Тогаш ов мукља Олеске.
16А кога о Исус сине крстимо, одма иклило таро пани. Хем еќе, о небесиа пхравдиле Олеске хем дикхља о Духо е Девлескоро те хулел сар гулуби хем те мукелпес упро Лесте. 17Хем еќе, гласо тари небеса ваќерела сине: „Акавај тано Мло мангло Чхаво, ки Касте Ми милина тани!“