1Кога дикхља бут народо, уклило ки гора; откога бешља, але Олескере учениќа, 2хем кога пхраѓа По муј, сикавелален сине, ваќерибаја,
3„Блажена тане о чороле ко духо, соске тано оленгоро о царство небесно!
4Блажена тане окола кој тугујнена, соске ола ка овен утешиме!
5Блажена тане о кротка, соске ола ка наслединен и пхув!
6Блажена тане кој бокхале хем жедна баши правда, соске ола ка чајљовен!
7Блажена тане о милостива, соске ола ка овен помилујме!
8Блажена тане о чиста ко срце, соске ола ка дикхен е Девле!
9Блажена тане мир со ќерена, соске ола ка овен ваќерде чхаве Девлескере!
10Блажена тане окола кој тане гониме баши правда, соске оленгоро тано о царство небесно!
11Блажена сијен кога ка наврединен тумен хем гонинен тумен хем ваќерена ховајба против туменде, разна билачхе лафенцар, баши Манде. 12Радујнен тумен хем веселинен тумен, соске бари тани тумари награда ки небеса, соске аѓар гонинена сине е пророкон, кола сине англедер туменде.
13Тумен сијен о лонд ки пхув, ама ако о лонд овела билондало, солеја ка лонѓаќерелпес? Веќе наеле сила баши ништо освен те овел фрдимо аври хем о мануша те газиненле.
14Тумен сијен и светлина е светоскири. Диз која пашљола ко ридо, нашти те гаравелпес; 15ниту тхарелапес момоли, за да те чхивелпес тели корпа, него ки лампа, хем светинела сариненге кој тале ко кхер. 16Аѓар нека светинел тумари светлина англо мануша, за да те дикхен тумаре шукар дејља хем те прославинен тумаре Даде, Кој тано ки небеса.
17Ма мислинен дека аљум те поништинавлен е Законе хем е Пророкон! На аљум те поништинавлен, него те исполнинавлен. 18Соске чаче ваќерава туменге, џи коте на накхена о небо хем и пхув, ниту и најтикни буква, ни цртичка, нае те нашаѓовел таро Закони, џи коте на овела са.
19Хем аѓар, кој ка рушинел јек таро акала најтикне заповедиа хем аѓар сикавела е манушен, ка овел ваќердо најтикно ко царство небесно; а кој иќерелален хем сикавелален, ка овел ваќердо баро ко царство небесно; 20соске ваќерава туменге, ако тумари праведност на накхавела и праведност таро книжниќа хем фарисеа, нае те кхувен ко царство небесно.
21Шунген дека сине ленге ваќердо е пураненге: ‘Ма мудар! А кој ка мударел, ка овел криво англо судо.’ 22А Ме ваќерава туменге, дека секој, кој делапес ки холи пе пхралеске бизо ништо, ка овел криво англо судо. А кој ка ваќерел пе пхралеске, ‘чуче шерескереја,’ ка овел криво англо Врховно судо. А кој ка ваќереле ‘бигоѓакереja,’ ка овел криво баши ко јагакоро пекол.
23Хем аѓар, ако принесинеја тло дари ко олтари хем спомнинеја одори дека то пхрал исиле нешто против туке, 24мукле одори тло дари англо олтари, хем џа прво смирин тут те пхралеја, па тогаш ава хем принесин тло дари.
25Сикав сигате шукар војља ко тло противнико, џи коте сијан панда олеја ко друмо, за да ма те предајнел тут о противнико е судијаске, а о судија е служителеске, па те фрден тут ко пханлипе. 26Чаче ваќерава туменге: нае те икљове одотхаре, џи коте на исплатинеја хем о последно денариј.
27Шунген дека сине ленге ваќердо е пураненге: ‘Ма ќер прељуба!’ 28А Ме ваќерава туменге дека секој, кој дикхела ки џувли желбаја, веќе ќерѓа прељуба олаја ко пло срце. 29Ако тли десно јак чхивела тут ко грево те пере, икала хем фрдела тутар; соске тано пошукар те пропадинел јек таро члејна, отколку цело тло тело те овел фрдимо ко пекол. 30Хем ако тло десно вас чхивела тут ко грево те пере, чхинле фрделе тутар; соске тано пошукар те пропадинел јек таро тле члејна, отколку цело тло тело те џал ко пекол.
31Исто аѓар сине ваќердо: ‘Кој ка мукел пле ромња, нека хем дела разводно лил.’ 32А Ме ваќерава туменге дека секој, кој мукела пле ромња, освен баши прељуба, чхивелала те ќерел прељуба, хем кој женинелапес аѓар напуштиме џувљаја, ќерела прељуба.
33Панда шунген, дека сине ленге ваќердо е пураненге: ‘Ма де совли ховавне, а иќерлен англо Господари те совља.’ 34А Ме ваќерава туменге: ма ден тумен совли никако; ниту ко небо, соске тано е Девлескоро престол; 35ниту ки пхув, соске тани телал Олескере пренге; ниту ко Ерусалим, соске тани диз е баре Цароскири. 36На ка де тут совли ни ко тло шеро, соске нашти нијек бал те ќерела парни или кали! 37Него тумаро лафи нека овел: оја, оја – на, на! Сој тано повише таро одова, таро билачхо тано.
38Шунген дека сине ваќердо: ‘Јак јајкхаке хем дант дандеске.’ 39А Ме палем ваќерава туменге: ма противинен тумен е билачхеја; него ако некој кхувела тут ки тли десно чхам, иран леске хем и јавер. 40Ако некој мангела те судинелпес туја хем те лел тутар то гад, мук леске хем и наметка. 41Ако некој чхивела тут те џа олеја јек километар, ту џа дуј олеја. 42Де околе со родела тутар, хем ма иран тут околестар со мангела борџи тутар.
43Шунген дека сине ваќердо: ‘Манг те паше хем мрзин те душмане.’ 44А Ме ваќерава туменге: Манген тумаре душманен хем молинен тумен баши окола, со гонинена тумен; 45за да те овен чхаве тумаре Дадескере, Кој тано ки небеса, Кој ќерела Олескоро кхам те таќарел упро о билачхе хем упро о шукарe, хем дела бршим е праведнонге хем е неправеднонге. 46Соске ако мангена околен, кој мангена тумен, сави награда иси тумен? Зар хем о цариниќа на ќерена одова исто? 47Хем ако поздравинена само тумаре пхрален, со појавер ќерена? Зар на ќерена исто хем о цариниќа?
48Хем аѓар, овен совршена, сар сој тано совршено тумаро небесно Дат.“