1Хем аѓар, чхивен ки страна секова билачхипа хем секова ховајбе, дујмујалипа, завист, хем билачхе лафи некаскоро те ќерен. 2Сар неве бијанде чхаве, дикхен те овен жедна пало чисто духовно тхуд е Девлеске ко Слово, за да те бајрон преку лесте баши о спасение, 3ако укусинген дека о Девели тано шукар.
4Авен ко Исус, Ови тано о џивдо Бар, Кас со чаче о мануша фрдингеле, ама Ови тано Кој тано биримо таро Девел, хем скапоцено. 5Хем коркори туменда, сар џивде бара, градинена тумен ко духовно кхер, за да те овен свето свештенство, за да те ден духовна жртве, колај тане угодна е Девлеске, преку о Исус Христос. 6Соске пишинела ко Свето Писмо:
‘Еке, чхивава ко Сион аголно Бар,
одбиримо хем скапоцено;
хем кој верујнела ки Лесте, нае те лаџаќерелпе.’
7Аѓар, баши туменге, кој со верујнена, Ови тано скапоцено; а баши окола кола со на верујнена,
‘Бар, кова со фрдингеле о ѕидајра,
ама Кој уло аголно Бар,’
8хем:
‘бар баши сопнибаске,
хем карпа баши перибаске,’
ки која сопниненапе окола, со на шунена хем на верујнена е Девлескоро Слово, баши соске тане хем определиме.
9А тумен сијен избиримо родо, царско свештенство, свето народо, народо со припадинела е Девлеске, за да те ваќерен те ширинен о славна дејља Околескере, Кој викинѓа тумен таро каранлуко ки Пли чудесно светлина, 10тумен кола некогаш на сијен сине народо, акана сијен Девлескоро народо; туменге кола некогаш на сине милост, акана иси тумен добинген е Девлескири милост.
11Мангљален, молинава тумен: сар привремена житејља хем јабанџие ки акаја пхув сијен, те иќерен тумен таро е телоскере желбе, соске ола маренапе против и душа. 12Понашинен тумен шукар машкар о народо, аѓар со, баш ко одова баши со ќерена тумен крива, хем нападинена тумен сар мануша со ќерена билачхипа, упри одова кога ка дикхен тумаре шукар дејља, те прославинен е Девле ко диве е посетакоро.
13Због о Господари покоринен тумен баши секоја манушикани власт: било царoске, сар врховно владетели, 14било е управителенге, сар олескере пратениќа сој чхивде, баши те казниненлен околен билачхипе со ќерена, а те пофалиненлен околен шукарипа со ќерена. 15Соске акавај тано е Девлескири војља, ќерибаја шукар те пханден о муја ленгере хем о биџандипа е бигоѓакере манушенгере. 16Иако сијен слободна, ама ма употребинен и слобода, сар покрив е билачхипаске, него сар Девлескере слуге. 17Поштојнен саринен, манген о пхралипа, даран таро Девел, поштојненле е царо.
18Тумен о слуге, покоринен тумен ленге тумаре господаренге целосно дараја, хем на само е шукаренге хем е кротконге, него хем околенге, сој нае тане праведна. 19Соске одовај тано вредно е Девлеске ко јајкха, кога некој цидела неправедливо хем поднесинела муке, ха-три е Девлескоро. 20Зарем би овела сине фалибаске, ако трпинена казна со заслужинена? Ама ако ќерена шукар, а сепак палем цидена, одовај тано вредно е Девлеске ко јајкха.
21Соске баши одова сијен викиме, соске хем о Христос цидинѓа баши туменге, хем мукља туменге пример, за да те џан пало олескере чекојра:
22‘Ов на ќерѓа грево
хем на аракхлисалило ховајбе ко Лескоро муј.’
23Ов Кој сине навредимо, на иранела сине навредаја; кога цидела сине на заканинелапе сине, него предајнѓапе Пес Околеске, Кој судинела праведно. 24Ов коркори ко Пло тело легарѓа амаре гревиа ко крсто ко каш, та амен, те ова муле баши о гревиа, те живина баши правда; преку Олескере ране састилен тумен.
25Соске пхирена сине сар нашавде бакхре, ама акана иранген тумен ко Пастири хем о Чувари таро тумаре душе.