1Јек пути, џи коте о народо гуринелапе сине ки Лесте, за да те шунен е Девлескоро Слово, а Ов терѓола сине узо Генисаретско Езеро, 2дикхља дуј бродиа узо брего. О рибајра сине иклиле олендар хем чистинена сине о мреже. 3Ов кхуѓа ко јек броди, кова сине е Симонескоро, замолинѓале те гуринеле хари таро брего. Пало одова бешља хем сикавелален сине е народо таро броди.
4А кога чхинаѓа те ќерел лафи, ваќерѓа е Симонеске: „Те џа е бродеја ко хор пани хем фрден тумаре мреже баши те астарен мачхе!“
5О Симон одговоринѓа Леске хем ваќерѓа: „Учителе, цело рат трудингем амен хем ништо на астаргем; ама ко Тло лафи, ка фрдав о мреже.“ 6Хем кога ќерге одова, астарге добором бут мачхе, аѓар со чхинѓона сине о мреже ленгере. 7Хем денгелен знако пе амален, таро јавер броди, за да те авен хем те поможиненлен. Хем але хем пхергелен солдуј бродиа, аѓар со почминге те тонинен.
8Кога о Симон Петар дикхља одова, пело англо е Исусескере кочака хем ваќерѓа: „Џа Туке мандар, Господар, соске сијум грешно мануш!“ 9Соске чудингепе ов хем сарине, кој сине Олеја, баши о астариба е мачхенгоро со астарге. 10А исто аѓар хем е Заведескере чхаве, о Јован хем о Јаков, кој сине е Симонескере амала.
А о Исус ваќерѓа е Симонеске: „Ма дара! Отакана ка астаре манушен!“ 11Хем цидинге о бродиа ко шуко, мукле са хем геле пали Лесте.
12Хем кога сине ки јек диз, еќе, мануш цело лепрозно, штом дикхљале е Исусе пело ничкум хем замолинѓале, ваќерибаја: „Господар, ако мангеја, шај те очистине ман.“
13Тогаш пружинѓа По вас, допринѓале хем ваќерѓа: „Мангава, очистин тут!“ Хем одма и лепра пели олестар.
14Хем заповединѓа леске никаске те на ваќерел, него ваќерѓа леске: „Џа, сикав тут е свештеникоске хем де жртва баши со очистисалиљан, сар со заповединѓа о Мојсеј, оленге баши сведоштво!“
15А гласо баши Леске са повише шунѓовела сине хем бари гужва народо авела сине те шунеле хем те сасќовен таро пле насвалипа. 16А Ов циделапе сине ки пустина хем молинелапе сине.
17Хем јек диве, џи коте сикавелален сине, бешена сине о фарисеа хем е Законескере учитејља, кој але таро са о галилејска хем о јудејска гава хем таро Ерусалим. А е Господарескири сила сине атхе за да те сасќарелен.
18Хем еќе, о мануша анге ки постела астардо мануш хем дикхена сине те ингаренле хем те чхивенле англо Лесте. 19Хем соске на аракхле котар те ингаренле баши и гужва со сине, уклиле ко крови хем муклеле тари јек дупка барабар е постелаја, ко машкар англа ко Исус.
20Кога дикхља оленгири вера, ваќерѓа: „Мануша, опростиненапе туке тле гревиа.“
21Тогаш о книжниќа хем о фарисеа почминге те размислинен, ваќерибаја: „Кој тано Акава, Кој хулинела ко Девел? Кој шај те опростинел о гревиа освен Јек Девел?“
22А о Исус, кога џанѓа оленгере мисле, ко одговор ваќерѓа ленге: „Соске размислинена аѓар ко тумаре срциа? 23Сој тано полесно те ваќерелпе: ‘Опростиненапе туке те гревиа’ или ‘Ушти хем пхир’! 24Ама те џанен дека о Манушикано Чхаво исиле власт ки пхув те опростинел о гревиа,“ ваќерѓа е астардеске: „Туке ваќерава, ушти хем вазде ти постела хем џа туке ко тло кхер!“
25Хем одма уштило англи ленде, леља одова ко кова пашљола сине, хем гело песке кхере, славибаја е Девле. 26Хем ола сарине чудингепе хем славинге е Девле хем – пхерде дараја – ваќерена сине: „Авдиве дикхлем чудна буќа!“
27Хем пало одова иклило хем дикхља е царинико ко анав Левиј*, сар бешела ки тезга баши кхедиба даноко, хем ваќерѓа леске: „Пхир пали Манде!“ 28Ов мукља са, уштило хем гело пали Лесте.
29Хем о Левиј ќерѓа Леске баро хајбе хем пијбе ко пло кхер; сине хем бут цариниќа хем јавера со бешена сине узи софра. 30А о фарисеа хем оленгере книжниќа жалингепе сине ко Олескере учениќа, ваќерибаја: „Соске хана хем пијена е цариниконцар хем е грешниконцар?“
31О Исус одговоринѓа хем ваќерѓа ленге: „Е састен наелен потреба таро доктори, него е насвален. 32На аљум те викинав е праведнон, него е грешникон ко покајание.“
33 А ола ваќерге Леске тогаш: „Е Јованескере учениќа постинена стално, хем молиненапе, аѓар хем о фарисејска, а Тле хана хем пијена?“
34О Исус пак ваќерѓа ленге: „Шај ли те теринен е хенамикон те постинен џи коте тано о џамутро оленцар? 35Него ка авен диве кога о џамутро ка овел лендо олендар; тогаш ка постинен, ко одола диве.
36А ваќерѓа ленге хем акаја парабола: „Никој на чхинела крпа таро нево шеј, за да те чхивел ко пурано шеј; инаку пхаравела о нево шеј, а ко пурано на бешела и крпа таро нево.
37Хем никој на чхорела неви мол ко пуране коже мољакере; инаку и неви мол ка чхинел о коже е мољакере хем ка тхавдел, а о коже е мољакере ка пропадинен. 38Него неви мол, требела те чхорелпе ко неве коже мољакере, па аракхенапес хем о прво хем о дујто. 39Хем никој – откога пиља пурани мол – на мангела неви, соске ваќерела: ‘И пурани тани пошужи.’“
*Стихо 27: О Матеј , или Левиј , тано исто мануш.