¹Пало одова, џала сине ко диза хем ко гава, те проповединел хем ваќерел е Девлескоро Царство. А Олеја сине о Дешудуј Џене, ²хем несаве џувља, кој сине сасќарде таро билачхе духиа хем насвалипа: и Марија, ваќерди Магдалена, колатар сине иклиле евта демојна; ³хем и Јоана и ромни е Иродескере службеникоскири о Хуза; и Сузана хем бут јавера џувља, кој поможиненален сине одова со исилен те ден таро по имот.

Параболе

⁴Откога кхединѓапе бари гужва хем кога о мануша таро са о диза але ки Лесте, ваќерѓа ленге ки парабола: ⁵„Иклило о сејачи те сејнел семе. Хем џи коте сејнела сине – дисаве пеле узо друмо, хем газингелен; хем о небесна чирикља халелен.

⁶Јавера пак пеле ко бар, никнонге хем шукиле, соске на сине сапано.

⁷Јавера пеле машкар о каре хем о каре – бариле оленцар – загушингелен.

⁸ А јавера пеле ки шукар пхув, никнонге хем анге шелкратно плоди.“

Кога ваќерѓа одова, викинѓа: „Кас иси кана те шунел нека шунел!“

⁹А Олескере учениќа пучлеле, со значинела акаја парабола?

¹⁰Ов пак ваќерѓа ленге: „Туменге тано дендо те џанен о тајне таро е Девлескоро Царство; а е јаверенге делапе ко параболе, аѓар со:

¹¹А акаја парабола значинела: О семе тано е Девлескоро Слово. ¹²Окола узо друмо – ола шунге; пало одова авела о бенг хем лелале лендар о Слово таро оленгере срциа, за да те на поверујнен хем те на спасиненпес.

¹³Ко бар тане одола, кој – штом шунена – радостеја приминенале о Слово, ама ни ола наелен корено; верујнена несаво време, ама перена ко време ко искушениа.

¹⁴Окола кој пеле машкар о каре, олај тале адала, кој шунге хем кога џана песке загушиненален о секирације, о барвалипа, хем е животоскоро задоволство, хем на анена зрело плоди.

¹⁵А окова ки шукар пхув – одолај тале окола, кој ка шунен о Слово, аракхенале ко шукар хем чисто срце хем анена плоди ко трпение.

¹⁶Никој – кој тхарѓа момоли – на учхарелала чареја, ниту чхивелала тело кревети, него чхивелала ки јек лампа момолаке, за да те светинел околенге кој кхувена. ¹⁷Соске нае ништо тајно, со нае те овел јавно; ниту гаравдо, со нае те хајљовелпе хем те икљол ки виделина.

¹⁸Хем аѓар, пазинен сар шунена! Соске, кас иси, ка делпе леске; кас нае, ка лелпе лестар хем окова, со мислинела дека исиле.“

¹⁹А и дај Лескири хем о пхрајља але ки Лесте, ама нашти сине те авен попаше Лесте баши и гужва. ²⁰Хем некој јавинѓа Леске: „Ти дај хем те пхрајља терѓовена авријал хем мангена те дикхен тут.“

²¹А Ов одговоринѓа ленге хем ваќерѓа: „Ми дај хем Ме пхрајља тане окола, кој шуненале е Девлескоро Слово хем исполниненале.“

О Исус смиринела и бура ко пани

²²А јек диве, Ов кхуѓа ко броди Пе учениконцар хем ваќерѓа ленге: „Те накха тари јавер страна таро езеро!“ Хем геле.

²³А Ов засуќа џи коте џана сине бродеја. Тогаш упро езеро мукљапе бура хем о броди пхердило пајнеја, хем сине ки бут пхари ситуација. ²⁴Хем але хем ваздингеле таро сојбе, ваќерибаја: „Учителе, учителе! Мераја!“

А Ов уштило, заповединѓа е бавлалаке хем баши о браниа хем смирингепе, па уло тишина. ²⁵А оленге ваќерѓа: „Кај тани тумари вера?“

А ола дарандиле хем чудингепе, ваќерге јек јекеске: „Кој тано Акава, Кој заповединела е бавлаленге хем е пајнеске, хем покориненапе Леске?“

О Исус исцелинела мануше тари Гадара опседнимо таро демојња

²⁶Хем геле бродеја џи ко Гадаринско крајо, карши Галилеја. ²⁷А кога иклило таро броди ки пхув, аракхљале јек мануш тари диз, кој синеле билачхе духиа, хем бут време на пхиравела сине шеја, ниту живинела сине ко кхер, него ко гробиа.

²⁸Кога дикхља е Исусе, викинѓа, пело англи Лесте, хем ваќерѓа бут гласно: „Со мангеја мандар, Исусе, Чхаво е Најбаре Девлескоро? Молинава Тут, ма мучин ман!“ ²⁹Соске сине заповединѓа е нечисто духоске те икљол таро мануш, кас со опседнинѓале одамна, аѓар со пханденајнеле ко синџира хем иќеренајнеле ко састрна, хем аракхенале сине, ама ов чхинела сине о синџира хем о демони теринелале сине те џал ки пустина.

³⁰О Исус пучљале: „Сар тано то анав?“

Ов пак ваќерѓа: „Легион“, соске бут демојна кхуге ки лесте. ³¹Хем замолингеле те на нарединел ленге те џан ки бездна.

³²А одотхе ко ридо, сине баро стадо таро бале со хана сине. Хем о демојна замолингеле те мукелен те кхувен ко бале, хем мукљален.

³³Хем откога иклиле о демојна таро мануш, кхуге ко бале; хем о бале муклепе таро брего ко езеро хем таслиле.

³⁴А кога дикхле о мануша со аракхена сине е бален со уло, нашле хем шујнаќерге баши одова ки диз хем ко гава. ³⁵О мануша пак иклиле те дикхен со уло, па але ко Исус хем аракхлеле е мануше, кастар иклиле о нечиста духиа, сар бешела уза е Исусеске ко пре, уравдо хем гоѓавер, хем дарандиле. ³⁶А одола, кој дикхле одова, ваќерге сар сине спасимо о мануш со синеле демојна.

³⁷Хем цело народо тари Гадаринско околина замолингеле те џал песке олендар, соске астарѓален бари дар. Ов пак кхуѓа ко броди хем иранѓапе.

³⁸А о мануш, кастар со иклиле о демојна, молинелале сине те ачхол Олеја; ама мукљале, ваќерибаја: ³⁹„Иран тут ко то кхер хем ваќер со ќерѓа туке о Девел!“ Хем гело песке шујнаќерѓа ки цело диз со ќерѓа леске о Исус.

О воскресение таро е Јаирескири чхај хем о сасќариба е ромња со синела крварење

⁴⁰А кога иранѓапе о Исус, о народо приминѓале, соске сарине аџиќеренале сине. ⁴¹Хем еќе, ало мануш, ко анав Јаир, кој сине управители ки синагога, хем пело англо е Исусескере пре хем замолинѓале те кхувел олеске ко кхер, ⁴²соске синеле само јек чхај, негде дешудује бершенгири, хем ој сине ко мериба.

Хем кога џала сине, о народо гуринелапе сине околу Лесте. ⁴³А јек ромни, која цидела сине дешудуј берш таро крварење, хем која трошинѓале са пло имајне пало доктојра, а ни јек нашти сине те сасќарела, ⁴⁴али Леске палалдан хем допринѓале таро краја тари Олескири наметка, хем одма чхинаѓа латар олакоро крвариба.

⁴⁵А о Исус ваќерѓа: „Кој допринѓапе ки Манде?“

А кога сарине одбинге ваќерге „Ме на“, о Петар ваќерѓа: „Учителе, бут народо гуринела Тут хем мечинела Тут.“

⁴⁶О Исус палем ваќерѓа: „Некој допринѓапе ки Манде, соске осетинѓум дека сила иклили Мандар.“

⁴⁷А штом и ромни дикхља дека нашти те гаравелпе, иклили тресиндор, пели ко кочиа англи Лесте хем ваќерѓа англо са о народо, соске допринѓапе ки Лесте хем сар састили одма.

⁴⁸А Ов ваќерѓа лаке: „Ми чхај, ти вера спасинѓа тут; џа туке ко мир!“

⁴⁹Џи коте Ов панда ќерела сине лафи, ало некој таро кхер е управителескоро хем ваќерѓа: „Ти чхај мули, ма мучинле повише е Учителе!“

⁵⁰Штом о Исус шунѓа, ваќерѓа леске: „Ма дара! Само верујн хем ка овел спасими.“

⁵¹А кога ало ко кхер, на мукља никас те кхувен Олеја, освен е Петре, о Јован, хем о Јаков, хем е даде хем е даја е чхајакере. ⁵²Сарине ровена сине хем тугујнена пали лате. Ов пак ваќерѓа ленге: „Ма ровен, соске нае тани мули, него совела!“ ⁵³Хем асана сине Леске, соске џанена дека тани мули.

⁵⁴А Ов астарѓа лакоро вас хем викинѓа: „Чхаје, ушти!“ ⁵⁵Хем олаке иранѓапе олакоро духо, хем уштили одма, хем Ов нарединѓа те денла те хал. ⁵⁶Олакири дај хем о дат чудингепе, а Ов заповединѓа ленге никаске те на ваќерен баши одова со уло.